Opštegradski centar

 

 

Radnička ulica, Novi Sad, Srbija

 

 

Konkurs za idejno arhitektonsko rešenje

 

 

Autori:

Branislav Mitrović, dia

Dragana Jeremić, dia

Jelena Perović, dia

Ognjen Krašna, m.arch

 

 

Projektanti:

Dragana Grahovac, m.arch

Jelena Kuzmanović, m.arch

Pavle Stamenović, dia

 

 

3d prezentacija:

Uroš Kovačević, dia

 

 

Projektovano: 2009.

Urbani sklop koji predstavlja širu lokaciju karakteriše ortogonalna urbana matrica. Taj karakter skladne gradske blokovske geometrije kompromitovan je masivnošću i dispozicijom sportsko/poslovnog centra Vojvodina. Ta masa narušava ortogonalnost i integritet urbane matrice, a time i celovitost bloka. Stav autora je, da umesto da se toj masi oponira, ona se mora prihvatiti, ne bi li se tako umirila. U skladu sa time, predložena regulaciona linija je, na osnovu analize konteksta, revidirana i delimično izmenjena kako bi dodatno naglasila vrednosti jasne matrice grada, vizura i pravaca.

 

Programske propozicije predviđaju tri prostorno/funkcionalne celine i javnu garažu. Predviđeno je da garaža zauzima zaseban deo parcele. U oblikovnom i funkcionalnom smislu, stav autora bio je, umesto da se te celine segregiraju, što je moguće više povežu i obezbede celovitost i stabilnost arhitektonskog sklopa koji istovremeno čini blok. Takav arhitektonski sklop može se tretirati kao kompoziciju dva elementa, od kojih je jedan objekat garaže, a drugi element je kontinualni poligonalni trakt koji svojim skretanjem podcrtava i kontekstualizuje uticaje i geometriju urbanog sklopa koji ga okružuje. Iako funkcionalno u potpunosti nezavisne, tri celine sadržane su unutar tog poligonalnog vitkog trakta koji zaokružuje lokaciju i uspostavlja pravilnost i dijalog sa okruženjem.

Ta kontinualnost volumena, za autore je prihvatljivija nego partitivnost pojedinačnih objekata, ne samo sa aspekta konteksta, već i sa aspekta potencijalne prenamene ili preraspodele prostora u smislu dugoročnog korišćenja objekta.

 

U skladu sa izrazito javnom namenom objekta, namera autora bila je da se što je moguće više prostora ponudi javnom korišćenju. Nadovezujući se na načela modernizma o slobodnom prizemlju i krovnoj bašti, autori uspostavljaju denivelisani javni ozelenjeni prostor, i na taj način povezuju slobodno prizemlje i krovnu baštu na vrhu garaže u jedinstven sistem ambijenata.